na ćošku ulice u kojoj živim na Vračaru, trudeći se da spasem svoj crni baget sa najrazličitijim semenkicama i trčim uz stepenice samo da se dograbim svoje pregrejane sobe, u kojoj obožavam da sedim prilično raskomoćena, sa golim stomakom i kratkim majčicama - najbolji mogući osećaj koji struja može da vam pruži u hladnim mesecima...Napolju katastrofa a vi unutra se šepurite gotovo polugoli! Struja Vs Zima! ... Dobro, neću sad da likujem da mi čika Saturn ne otkine ovaj uransko-neptunski kabal, pa šta sam posle uradila....nema struje, nema adsla nema grejanja, hah!
Dolazim sad do zaključka da je razmišljanje o razmišljanju verovatno i najgori ili barem najneadekvatniji alat, koji čoveka može zaista dovesti do totalnog rascepa svesti i blokade Nesvesnog...samim tim do blokade prirodnog kosmičkog toka egzistiranja...Ono sto me stalno negde kopka jeste da previše saznanja i dokaza dovodi do sve jačih sumnji, polje nesaznatog se samo širi u punoj jupiterskoj ekspanziji kako se šire apetiti za spoznavanjem i kako se polako usložnjavaju puzle.....Podseća na ogromnu kutiju sa milionima sićušnih puzli, koje kriju zapravo jednu vrlo jednoličnu (možda, jer suštniski i jednostavnost teži kao i sve drugo da ima svoju složenost, da bi postojala i bila primećena) kompoziciju.... ali samim tim, jednostavnost te kompozicije koja se krije, otezava onom koji je je sklapa, da je sklopi .... sve te podnijanse, male dimenzije puzlića i njihova brojnost....i sličnost! 99% ce naprosto odustati. Vreme koje se rasipa vrlo ujednačeno i nema svoju blokadu. Uvek me fascinira ta kategorija trajnosti i sinhroniciteta sa Univerzumom, do te mere, da se ponekad osecam izdatom od strane sosptvenog svesnog Ega.
Da li uopste stojimo na pravom semaforu i čekamo zaista zeleno? Sta ako zeleno nije zeleno i ako nase zenice registruju sasvim drugu boju?! I u krajnjem slucaju, da li je raskrsnica TA? 4 strane...4 potencijalna velika puta ka velikoj viziji i cilju... (interesantno ali i Pek u svojoj knjizi na samom početku navodi kako postoji 4 velike Istine!) Kada se jednom nadjemo na toj 'glavnoj'' koja sa svojih strana ima bezbroj sokaka....da li zaista treba imati samo jedan fokus i da li znači imati jedan - fokus koji simbolizuje put koji nema ni levo ni desno ni natrag?
Suštinski, ko je uostalom objasnio zašto je desno baš desno a ne levo? Levo je moglo da se zove Desno i nikom ništa....Zar ne?
Ako se okrenemo na desno i ako udjemo u neki od sokaka, tada taj sokak dobija svoju široku perspektivu i sagledavamo ga iz sopstvenog referentnog sistema kao glavni, samim tim, onaj od malopre, postaje sokak!
Postoji jedna nezgodacija, da je tako nazovem sa putem, sto uvek imamo polazni point A i znamo da treba da stignemo do pointa B! Medjutim prilikom gaženja, mi propuštamo postojanje i učestvovanje samih sebe na kilometraži koju čini duž AB! Zanima nas kraj i znamo (ili barem mislimo da znamo) početak: tačku A!
Sokak moze zaista da bude zamaskirani pravi put, koji će nas odvesti tačno do B, gde će naša vizija biti samoostvarena. Onda se nameće pitanje relativiteta ...ali možda ga ne treba ni uzimati u obzir. Možda je Kosmička smicalica da zaglavimo u startu!
Kako rešiti nekakav problem ako ga ne shvatamo u dovoljnoj meri? Ili uopšte?
Jer sasvim je nekako prirodno da odgovori postoje svuda oko nas, da se rešenje krije u samom problemu.
Razumevanje problematike donosi super uputstva ka krajnjem rezultatu. Medjutim, sta ako ne vidimo slova koja su napisana? Sta ako ja sada pišem tekst koji se posle svakog mog entera zapravo briše ili ispisuje u nekoj drugoj semantičkoj formi...I mozda zapravo niko od nas nema usta za tudje uši?
Generalno, to se moze pripisati i kao problem blokiranja nesvesnog, jer počinjem da pripusujem daleko važniju vrednost nesvesnom nego raciju. Svest dodje kao kamen spoticanja. Tj ne - svest, samosvest je bitna ali konzumiranje ''objektivnosti, racionalnosti'' koja koči sve sto je samo po sebi nekako vrlo nepoznato, može da dovede do totalne difuznosti svega sto je to tada kao papirologija sredjeno po fiokama....
....Kako sam se prepustila u potpunosti plutonskim(a dakle za neupućene Pluton vlada škorpijom koja je trenutno u novembru aktuelna) transformacijama *ujedno to povlači kao neki ekvivalent i eliminacije uz sebe* - nisam vise sigurna koliko postoji determinizam i negde me frapira moj nesigurni hod na AB....Zalazak po sokacima, koji su isprva suve mrakače, može dovesti do semafora i prvih naselja...a sa druge strane ukoliko dodjemo do slepe uličice, onda zasigurno moramo biti i voljni i spremni da se vratimo.... Krtica stajl zivota - u kom poniremo kroz dno, i rovarimo ga, a pri čemu se obronci zemlje obrušavaju u rupe i pune ih....moze biti zaista .... težak za transformaciju> jer zapravo da li se moze krenuti iz pocetka? Prošlost je deo naseg postojanja. Negiranje prošlosti povlači za sobom negiranje sopstvenog postojanja u njoj. Negiranje Zivota. Ali, kako onda da čovek (ako uzmemo da je zaista voljan i spreman suočavati se i nekako boriti sa svim plutonskim sadržajima, strahovima, komplexima i ostalim nus pojavama...) zna da je nesto deformisao u drugi oblik? Inicijalni point je kao temelj.....Onda eventualno dolazimo do potencijala da rusimo zidove i postavljavamo nove cigle...i menjamo njihov redolsed...ali dole je isto tlo. Čak i ako izbušimo i temelj, mi smo na istom tlu. Ako nista, Vreme je dalje u ljubavi sa samim sobom i mi smo mozda spremni uraditi nesto opet 'jovo na novo' ALI sad smo vec blizu smrti (premda i ne verujem u smrtnost, već u menjanje kormila ka nekoj drugoj inkarnaciji) mnogo više nego sto smo bili ONDA i sve novo moze biti negde samo imitacija novog zar ne? Jer da li čovek može da se transformise U PRAKSI?
Da li smo podloŽni Hukovim elastiČnim transformacijama ili je zapravo kod nas princip nepovratnih? Da li krtica ume da se vrati natrag?
Kalendari zute i umiremo u sve jačem kontinuitetu....Bebin prvi plač nije slučajan, zar ne?
Da li ćemo stići na glavni put? Treba nam ona rudarska lampa na sred čela da se vratimo kroz mrak, da izadjemo opet na stari point...U medjuvremenu smo se možda mimoišli sa nekim ko zapravo ima isti cilj. Jer naš odvojeni -deo- egzistira i mi ga suštinski tražimo kroz postojanje Drugog, koji je samo most, most koji nas vodi ka spajanju sa samim sobom.... i svaki cilj, svaka vizija ima za podlogu traganje za samim sobom....
Onda, dok smo mi vršljali u levom sokaku umesto tog istog dana da skrenemo u desni , gde je bio naš Most ....kalendar je učinio svoje i vreme se skorelo, rok trajanja je prošao....a sudbina ne deli ranisane.....
Vraćamo se na put koji više nikad neće biti isti.
Gde to čovek može da stane a da nije prošlost????
Ukoliko uspemo da shvatimo Kosmičku kulminaciju i iskušavanje, ukoliko shvatimo gde je i KO je naš Most da li nužno moramo da jurimo, požurimo do njega pre nego sto upadnemo u drugu dimenziju karmičkog hodočašća ( i kako ćemo uopšte tu započeti novo poglavlje sa novim identitetom, kad nosimo u sebi prošlost u kojoj je jedan modelovan?
I ne možemo nipodaštavati Vreme koje smo na ovaj ili onaj način iskonzumirali....Mapa postoji., Mi pišemo? Ili samo pokušavamo da spoznamo crtež? Njegovu simboliku?
Zapravo Ja cu biti Most mom Mostu i tu mora da postoji sinhronicitet. Ukoliko ga volim, ja sam Ljubav, on je Ljubav, nebitno gde smo i ko smo.....mi smo povezani!
Znam gde su. O tome se radi. I nekad zaista volim svoje ludilo. ;))
Prvo me je Nesvesno obavestilo o tome na posve neobican nacin,nakon letnjih eklipsica posebno ove poslednje 5.avgusta...... onako teatralno, frapantno, totalno blesavo...ali nesvesno ne obaveštava bez razloga! Unutrasnji glasovi se javljaju kada treba, i sa razlogom, a da li ćemo im posvetiti pažnju i pokušati da ih rastumačimo, to je već nešto sasvim drugo....No ja sam se bavila javljanjem mog nesvesnog koje je toliko bilo snažno i tako sudbinski jako i nekako...teško je pronaći pojam, posebno jer svako slovo moze da ga negde izbaci iz konteksta....tako da to sad i nije toliko bitno mozda...ali je bitna silovitost i jasna vizija važnosti tog alarma.
Interesatno je, ali moj drugi alat (bavljenje kosmickim zakonima tj astrološki) koji sam iskoristila kao potvrdu tj kao nesto čime cu doći do tačnosti alarma ili do lažne uzbune....skroz je bio sinhronizovan. Unutrašnja zvona su me uputila na Kosmos a Kosmos je dao saglasnost i dao potpunu, složenu, priču ''koja pije vodu.'' Do te mere da je frapaptno. Onda sam se postavila kao nadkrtica i provalila dno dna i došla u situaciju da već osećam da sam u procesu....NO neka vrsta blage paranoje me zakačila. Istinitost je prožela čitavu moju čulnu mašineriju ali istinitost me je dovela do sumnje. Previse jakih dokaza. Ali sta ako su laž zamaskirani da se spotaknem, padnem na putu i nikad se ne dignem na stopala? Mada ih ne osecam kao laz? kako da znam zapravo sta će spoljašnje forme da odrade?
Imam sadržaj. Ali forma? Kako sad doći do forme? Logično je da mi treba obratno. Forma je samo modul, oblik, sadržajem je punimo.....
Razumem apsolutno point A. Razumem i B. Sada mi preti opasnost mog hoda po duzi AB. Jer nekako deluje šokantno da se sve obistini. Mislim, ''sokantno''' je da ja posedujem samosvest o Vremenu koje čekam tako uzbuđena....
Sustinski nije to šokatno, ceo Univerzum je do te mere savršen i majstorski je kreativan da je to...samo za divljenje.
Samo ono sto me negde buni jeste to - saznanje. Da li moje saznanje remeti proces prelaska AB (ako ne zabrazdim u AC.....) i otežava ga i da li ja sad imam šansu da transformišem svesno i nesvesno sto mi je mnogo bitnije (jer daleko vise volim ustati ujutru jer sam srećna iz razlga sreće a ne jer sam sebi predhodno utuvila u glavu kako je život lep i kako TREBA da budemo srećni i uživamo u krasotama, kojima nas uostalom obasipa, ako nista kroz oktobarske vrtloge kestenovog lista...NO, KO? KO ce se zaustaviti na ulici i stati da posmatra taj neobičan magijski jesenji ritual, u kom ce listovi plesati i praviti nevidljive spirale? Kada imamo one vrišteće, drečave nijanse života - problemi,problemi, STVARNOST, STVARNOST! Ko je uopšte sanjalica????
Ceo Zivot zivim u Fantazijama. Koja na kraju krajeva vrlo lako mogu da se ispostavi da su sve vreme bile zaista Život!
...dakle da se vratim...na misao.... da li to sto sam negde 'obaveštena' unapred znači da je to i sudbinski trebalo da se desi da bih ja krenula u odredjenom pravcu? Ili naprosto treba da se ponašam kao da ne znam nista apsolutno i da se prepustim....
Problematika prepuštanja.....
Nisam vise sigurna da će Kosmos isto da regulise sudbinu osobe koja je zaslepljena nespoznajom i onog koji je osvetljen istom. Ne može proces da bude isti.
Ili jeste? Zapravo da li postoji determinizam >?
Jer sta je zapravo interesantno kod te Plutonske transformacije?
Plutonski kompleks moći izvire iz kolektivno nesvesnog u isto vreme kad Ego izbija na površinu. Pluton je izvesno jedan od kljucnih cinilaca u psihi. On zapravo podrazumeva prinudni impuls prema integraciji svih delova psihe sto zapravo govori o stalnom obnavljanju i ponovnom prilagodjavanju potrebama lične i kolektivne evolucije...tako da Pluton zapravo nije sam preobražaj on je SNAGA koja nas neprestano TERA u pravcu obnavljanja, u pravcu smrti i ponovnog radjanja ....Inace poslednja planeta koja je otkrivena pa na neki nacin i simbolizuje poteskoce koje imamo dok dozivljavamo ono sto ona sa sobom nosi, a onda jos vece teskoce kada NJOM OVLADAMO! e ovo je upravo taj momenat! ...tako da, kao sto je čika Saturn Onaj koji se nalazi na pragu, nekada je znacio PRELAZAK, preobrazenje, tako Pluton, na 'samom kraju' naseg suncevog sistema, sada predstavlja stanicu na putu preobrazaja Ega u Sopstvo...Upravo Plutonov uticaj predstavlja u ljudskoj svesti najjacu silu koja drzi svesno na pravom i uskom putu pa ako treba i da: bocne salce Ega! Naduvani Ego - naduvani ovde zapravo znaci da je svesna licnost preuvelicana!!!! jer su nadlicni cinionci zahvaceni Egom. Otpor koji se pruza svesnom prepoznavanju sopstvenih potisnutih problema, kompleksa,strahova.... - cesto pojačan zato sto pojedinac zapravo pokusava da RACIONALIZUJE svoje ponasanje, pa ga samim tim crvsce drzi - daje povoda javljanju NEUROTIČNIH teznji. sto je zapravo jedan način na koji uticaj Plutona može da se izrazi. Kada sve sto smo spomenuli ne može da izadje na videlo, nesvesno trazi IZLAZ u razlicitim SIMPTOMIMA, koje postepno postaju sve IZRAŽENIJI i treba da posluže kao znaci UPOZORENJA za SVEST! ALI sada opasnost leži u tome da pojedincu u sve većoj meri vladaju ovi potisnuti sadržaji u nesvesnom dok se ne dodje do tačke u kojoj nesvesno potpuno vlada njegovim željama i ponašanjem generalno...tad uprkos činjenici da je izronio iz nesvesnog i vec zasigurno prešao veliki put razvoja, mesje Ego, ponovo počinje da se da kazem, raspada, i njime sad rukovode činioci koji pripadaju carstvu Nesvesnog i to tako da pojedinac kome se to dešava ne predstavlja vise 'Ličnost' vec kolektivni arhetip! I ovo je jedna od najvećih opasnosti koja stalno preti ljudskoj psihi i velika kriza ili snažan psihicki šok! potrebni su da bi oslobodili pojedinca od njegove zatvorenosti u kolektivnom, NELIČNOM stanju duha. Dobro, postoji i pozitivno 'naduvavanje Ega' - recimo covek sebe positovecuje sa snagama koje su okultne i magijske i nadljudske ...:)))) a interesatno je da recimo, JUng kaze da kod zena ova figura 'čarobnjaka' zapravo manifestuje da ona sve razume, sve prašta i najbolje želi drugima i td...Ona je otkirla Veliku Ljubav kao sto je njen muški pandan otkrio svoju jedinu Istinu koju treba OBZNANITI. I sad kao sto se jedina istina nikad ne ceni na pravi nacin tako velika ljubav nikad ne nailazi na razumevanje. Oboje tesko podnose druge! Zapravo Plutonov uticaj nas više nego ikada pre tera da hodamo po ostrici mača! I što više čovek napreduje iz faze Ega u fazu Sopstva, to je svakako uticaj Plutona jači i čini oštrijom tu ivicu na kojoj stojimo . Zapravo Pluton bi se mozda mogao uporediti sa nekakvim najfinijim instrumetnom psihe koji je suviše uznapredovao da bismo mogli da ga kontrolišemo. Funkcija preobražaja se ispoljava kao MOGUCNOST da prodremo u tu psihicku neumornu mašineriju i da otvorimo memljive podrume od potisnutih sadržaja u pojedinačnom nesvesnom - u osmom polju...a to osmo polje ili pojedinacno nesvesno je granicno područje izmedju svesti i kolektivno nesvesnog i taj sloj TREBA DA DOPUŠTA ŽIVU RAZMENU izmedju njih a ne da deli sadržaje svesnog i kolektivno nesvesnog i da omogućava njihovo suprotstavljanje - tako da Pluton ovde radi na otklanjanju prepreka i svega sto je nepotrebno da bi razvoj čoveka i generalno ljudske vrste mogao da se nastavi. ..... ......tako da....blah, dakle razvali me ovaj škorpionski Merkur u polukvadratima prema Sa i PL...hahahaha..... da li treba da budemo prepušteni i čekamo?
Nisam tako sigurna.
Olivera Katarina ( dakle Slikarka ;))
Нема коментара:
Постави коментар